Česta pitanja

Probiotici WAYA®

Šta znači GG u probiotskom soju Lactobacillus rhamnosus GG?

Lactobacillus rhamnosus GG (ATCC 53103) je probiotski soj iz vrste mlečnokiselinskih bakterija. Godine 1983. Gorbach i Goldin su ga izolovali iz gastrointestinalnog sistema zdravog čoveka. Prema inicijalima njihovih prezimena stvorena je ova skraćenica. Lactobacillus rhamnosus GG smatra se najispitanijim sojem na svetu.

Zašto je probiotska kultura Lactobacillus rhamnosus GG poseban?

Lactobacillus rhamnosus GG (ATCC 53103) je mlečnokiselinska bakterija i normalno je prisutna u našim crevima. Lactobacillus rhamnosus GG je najispitivanija probiotska kultura na kome je sprovedeno više od 800 kliničkih ispitivanja, od toga više od 200 istraživanja na različitim kliničkim indikacijama te se smatra najistraženijom probiotskom kulturom što se tiče pozitivnog delovanja na telo i sigurnost u upotrebi.

Šta su mlečnokiselinske bakterije?

Bakterije koje su obično probiotici i izazivaju mlečnokiselinsko vrenje. To je proces razgradnje ugljenih hidrata bez prisustva kiseonika. Pretvaraju šećere u mlečnu kiselinu i snižavanjem pH u crevima onemogućavaju rast patogenih bakterija. To je uobičajena mikroflora koja se nalazi u čovekovoj usnoj duplji i gastrointestinalnom sistemu.

Šta je mikroinkapsulacija?

To je proces kojim se delići krute materije ili kapi tečnosti zatvaraju u opnu, ljusku, koja štiti sadržaj od uticaja štetnih faktora iz okoline. Probiotske kulture su živi organizmi koji povoljno deluju na zdravlje ljudi. Izuzetno su osetljivi pri prolasku kroz kiselu okolinu gastrointestinalnog sistema pa ih treba odgovarajuće zaštititi.

Rezultat mikroinkapsulacije jesu mikrokapsule, a dele se na jezgro i zaštitnu opnu. Jezgro sadrži aktivni sastojak, odnosno probiotsku kulturu, a zaštitna membrana štiti aktivni sastojak od okoline. Postupak mikroinkapsulacije omogućuje probiotskoj kulturi preživljavanje do creva čak u 90% i time se obezbeđuje veća količina i najveća moguća efikasnost probiotika na mestu delovanja – u crevima.

Kako se čuvaju probiotici WAYA®?

Probiotici WAYA® mogu se čuvati na sobnoj temperaturi, zaštićeno od vlage i svetlosti. Preporučujemo da posle otvaranja probiotske kapi WAYA® potrošite što pre. Ako ih čuvate u frižideru, možete ih upotrebljavati najviše dva meseca posle otvaranja.

Da li probiotike mogu WAYA® uzeti sa tečnošću?

Preporučuje se da WAYA® kapi dete popije samostalno kašičicom. Bočica je sa kapaljkom koja omogućuje jednostavno i precizno doziranje.

WAYA® kapsule popijte sa čašom hladne vode.

Gde mogu kupiti probiotike WAYA®?

Probiotici WAYA® dostupni su u apotekama.

Šta će se dogoditi ako uzmem veću dozu probiotika WAYA® nego što je preporučeno?

Ne trebate da se brinete jer će se suvišna količina izlučiti sa stolicom. Probiotici deluju u tankom i debelom crevu, gde se vežu za slobodna mesta u crevnoj sluzokoži.

Ako tih mesta nema dovoljno ili su zauzeta drugim bakterijama, probiotik se jednostavno izlučuje sa stolicom.

Mogu li se probiotske kapi i kapsule WAYA® uzimati sa antibioticima?

Naravno, antibiotici narušavaju crevnu mikrofloru i mogu izazvati smetnje sa varenjem. Lactobacillus rhamnosus GG se preporučuje za regulisanje crevne mikroflore. Kod primene probiotika WAYA® uz antibiotsku terapiju preporučujemo razmak od dva sata.

Da li WAYA® izazivaju neželjena dejstva?

U ispitivanjima probiotskih proizvoda WAYA® nisu primećena neželjena dejstva, odnosno bila su jednaka efektu placeba.

Gde mogu dobiti više informacija o probioticima WAYA®?

Za više informacija o probioticima WAYA® pošaljite e-poruku na info(at)waya.rs.

Mlečnokislinske bakterije

Šta su probiotici?

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije probiotici su živi mikroorganizmi koji osiguravaju koristi za zdravlje domaćina ako se uzmu u dovoljnoj količini. To su nepatogeni mikroorganizmi koji se nalaze u gastrointestinalnom sistemu, gde ima mnogo bakterija, čak 1014.

Njihov zadatak je formiranje odgovarajuće crevne mikroflore koja štiti naše telo od štetnih faktora, podsticanje imuniteta, pomaže nam u razgradnji hrane i dobijanju hranljivih sastojaka. Između ostalog probiotici onemogućuju rast štetnih bakterija i tako sprečavaju gastrointestinalne tegobe.

Da li su svi probiotici isti?

Svaka pojedina probiotska bakterija – probiotik – ima svoje sopstveno ime, npr. Lactobacillus rhamnosus GG (ATCC 53103) i svaka ima svoje posebne karakteristike. Probiotska kultura Lactobacilllus rhamnosus GG je mlečnokiselinska bakterija i normalno je prisutna u našim crevima. To je jedini »dlakavi« probiotik koji se svojim fleksibilnim bičevima veže za crevnu sluzokožu i povoljno reguliše crevnu mikrofloru.

Svaki probiotik ima svoje mesto povoljnog delovanja jer je nemoguće očekivati da će jedna probiotska kultura rešiti sve naše tegobe. Korisno je pogledati probiotski proizvod i proveriti šta sadrži.

Šta su prebiotici i gde se nalaze?

Prebiotici su posebna vrsta prehrambenih vlakana (oligosaharidi) koje korisne bakterije u crevima koriste kao hranu. Te korisne bakterije proizvode određene materije koje u crevima uspostavljaju povoljne uslove i hrana su za naše crevne ćelije.

Prebiotici se inače nalaze najviše u povrću (špargle, beli luk, luk, praziluk, artičoke, cikorija...), a danas se često dodaju prehrambenim proizvodima. Prebiotici koji se najčešće dodaju hrani jesu inulin i oligofruktoza. Za postizanje prebiotičkog efekta potrebna je veća količina konzumiranih probiotika, čak 4 g.

Koja je razlika između probiotika i prebiotika?

Probiotici su žive, dobre bakterije, a prebiotici su nesvareni ugljieni hidrati koji su hrana za probiotike.

Zašto su telu potrebni probiotici i prebiotici?

Kod poremećene crevne mikroflore pojavljuje se sve više štetnih bakterija i posledično se javljaju različite smetnje sa varenjem (proliv, zatvor, nadimanje, gasovi…). Probiotici su dobre bakterije koje povoljno deluju na naš organizam tako što uspostavljaju ravnotežu i rešavaju gastrointestinalne tegobe. Prebiotici su hrana za dobre bakterije.

Kada je dobro početi sa uzimanjem probiotike?

Ako se jave različite smetnje sa varenjem, najverovatnije se poremetila ravnoteža crevne mikroflore, što znači da se u crevima smanjio broj dobrih i povećao broj štetnih bakterija. To mogu izazvati različiti faktori:

  • infekcije izazvane virusima i bakterijama
    Od novembra do aprila češće su virusne infekcije (rotavirus, norovirus, adenovirus) koje izazivaju povraćanje i proliv. Skoro sva deca mlađa od pet godina obolevaju od rotavirusnih infekcija. Bakterijske infekcije najčešće se javljaju kao trovanje zaraženom hranom i vodom.
  • lečenje antibioticima
    Antibiotici uništavaju bakterije, ali ne znaju da izaberu i tako pored štetnih bakterija uništavaju velik broj dobrih, potrebnih bakterija. Važno je uz svaku terapiju istovremeno sa antibiotikom uzimati i probiotske kulture kako bi se sprečila pojava različitih gastrointestinalnih smetnji.
  • nepravilna ishrana
    Savremena ishrana sterilizovana je i pasterizovana, što znači da je pored štetnih bakterija odstranjen i velik broj dobrih bakterija koje povoljno deluju na našu crevnu mikrofloru.
  • različita putovanja
    Na putovanjima u različite krajeve susrećemo se sa drugačijim bakterijama u okolini, hrani i vodi. To ne moraju biti štetne bakterije, ali budući da naše telo nije naviklo na njih, može nam se poremetiti crevna mikroflora i pojaviti različite smetnje sa varenjem. Napor, promena ishrane, stres i alkohol mogu izazvati proliv. Međutim, na prvom mestu su zaražena hrana i piće. Pri tome ne smemo da zaboravimo pribor za jelo opran u inficiranoj vodi, kocke leda i neflaširanu vodu u kojoj ima mnogo mikroorganizama koji su poznati za lokalno stanovništvo , ali ne i za turistie.
  • starost
    S godinama se smanjuju odbrambene funkcije crevne mikroflore i mogu se pojaviti različite gastrointestinalne tegobe: proliv, zatvor, nadimanje…
Da li su probiotske bakterije prisutne i u drugoj hrani, a ne samo u jogurtu, odnosno mlečnim proizvodima?

Probiotske bakterije mogu se dodavati i drugu hranu, međutim važno je da u probiotskim proizvodima probiotske bakterije prežive. Probiotici su živi mikroorganizmi i osetljivi su na uticaj spoljašnjih faktora – sobna temperatura, vlaga, svetlost utiču na sniženje koncentracije probiotskih bakterija u proizvodima.

Probioticima su bogati pre svega fermentisani mlečni proizvodi kao što su probiotski jogurti, kefir, kiselo mleko, sirevi…, pa i fermentisano povrće, na primer kiseli kupus. U fermentisanim mlečnim probiotskim proizvodima za obezbeđivanje odgovarajuće količine probiotika treba osigurati hladan lanac (održavanje propisane temperature hrane neprekidno od proizvodnje do potrošnje). Propisanu temperaturu na kojoj moramo čuvati hranu obično ćemo naći na deklaraciji, odnosno ambalaži proizvoda. Kod probiotskih jogurta propisana je temperatura od 8 °C ili niža. Posebno je u letnjim mesecima teško održavati tu temperaturu i pitanje je kolika je koncentracija probiotske kulture u jogurtu prilikom upotrebe.

Šta su sinbiotici?

Sinbiotici su kombinacija probiotika (korisnih bakterija) i prebiotika (vlakana).

Vitamin D

Šta je vitamin D?

Vitamin D je rastvorljiv u masti a nalazi se u dva oblika, kao vitamin D2 (ergokalciferol) i vitamin D3 (holekalciferol). Vitamin D2 je prisutan u biljnim namirnicama, a vitamin D3 pre svega u namirnicama životinjskog porekla. Vitamin D3 može se uz sunčevu svetlost pod uticajem UVB zraka sintetisati u koži.

Kakva je uloga vitamina D u telu?

Najvažnija uloga vitamina D je održavanje koncentracije kalcijuma i fosfora u krvi tako što se povećava njihova apsorpcija u crevima.

Kada je moguć nedostatak vitamina D?

Nedostatak vitamina D nastupa naročito onda kad je zbog premalog izlaganja suncu stvaranje vitamina D premalo i/ili ga ishranom ne unosimo dovoljno. To je pogotovo važno kod odojčadi i male dece. Odojčad naime ne izlažemo direktnom suncu i ako su samo dojeni, ishranom ne unose dovoljno vitamina D.

Preporučuje se da se odojčetu od 15. dana pa na dalje dodaje vitamin D u ishranu, u količini od 400 I.J., odnosno 10 µg, Preporučeno je dodavanje vitamina D i deci do 18. godine života, kao i starijim ljudima, odnosno svima onima koji ne unose dovoljno vitamina D sa ishranom i nisu dovoljno izloženi suncu.

Kakve su posledice nedovoljnog unosa vitamina D u telo?

Nedostatak vitamina D kod odojčadi i male dece izaziva rahitis, kod kojeg se primećuju zadebljanja na hrskavici, deformacije skeleta i manja snaga mišića.

Nizak nivo vitamina D kod odraslih izaziva razgradnju kostiju. Mogući su čak spontani prelomi kostiju. Nedostatak doprinosi nastanku osteoporoze u starosti. Usled nedostatka vitamina D postoji mogućnost lošije apsorpcije kalcijuma.

Prvi znaci koji ukazuju na nedostatak vitamina D su iscrpljenost, bolovi u mišićima i kostima.

Da li je nedostatak vitamina D prisutan kod odraslih?

Nedostatak vitamina D je zdravstveni problem u svetu, pa i u Srbiji. Ispitivanja ukazuju na znatno manji dnevnog unosa vitamina D od preporučenog; naime predškolska deca uzmu samo 21% preporučenog unosa, a mladi 60%.

Nedovoljan unos vitamina D karakterističan je naročito zimi, kad je izloženost sunčevom svetlu manja nego leti. Nedovoljna izloženost sunčevom svetlu prisutna je kod starijih osoba koje su vezane za dom, odnosno domove penzionera i kod njih je prisutan nedostatak vitamina D i posledično je povećana sklonost prelomima kostiju.

Koja hrana sadrži vitamin D?

Vitamin D se nalazi prvenstveno u masnoj ribi, ribljem ulju, jetri i žumancetu. Biljne namirnice sadrže manju količinu vitamina D. Dokazano je da neki lišajevi sadrže vitamin D3.

Da li se sunčanjem može podstaknuti nastanak vitamina D?

Sunčanjem se ne mogu premašiti odgovarajuće količine vitamina D, naime telo ga stvara samo onoliko koliko je potrebno. Kod normalne izloženosti sunčevim zracima u koži se sintetiše 20–50 μg vitamina D na dan. U zimskom periodu uobičajena izloženost sunčevim zracima ne omogućava dovoljnu biosintezu vitamina D i zbog toga je obavezan dodatni unos vitamina D sa ishranom.

back to top