Zdravo varenje u brzom ritmu današnjeg sveta

Sara Šipicki, mr ph.
Svedočimo činjenici da moderan način života nameće ubrzani tempo, zbog čega ljudi ne posvećuju dovoljno vremena sebi, zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i malim stvarima koje ih vesele. To za sobom povlači povećanu količinu stresa koja svakako utiče na kvalitet života i na zdravlje. U čitavom tom začaranom krugu posebno se ističe gastrointestinalni sistem, za koji je izuzetno važno da bude zdrav i „u pogonu“, a razloga je nebrojeno mnogo.
[Translate to Srpski:] V hitrem tempu življenja ljudje ne posvečamo dovolj časa zdravi prehrani in telesni aktivnosti. Na udaru so prebavila, prebavne težave so pogostejše.

Da je varenje neizostavan faktor za istinsko zdravlje, potvrđuje činjenica da je 29. maj posvećen obeležavanju zdravog varenja (World Digestive Health Day). Cilj obeležavanja toga dana u zdravstvu je podizanje svesti opšte javnosti o sprečavanju, dijagnostikovanju i lečenju gastrointestinalnih tegoba, a svake godine tema se posveti određenom poremećaju ili bolesti varenja. WDHD se ove godine fokusira na crevni mikrobiom, a to je zajednički naziv za trilione mikroorganizama koji se nalaze u našim crevima.

Zašto su creva toliko važna?

U današnje vreme mnogi ljudi se muče sa prekomernom telesnom težinom, hroničnim umorom, hroničnim bolom, alergijama, različitim upalama i infekcijama. Uz brojne analize i terapije koje su u nekim slučajevima stvarno neophodne, vrlo često se zaboravlja da upravo oštećena creva mogu biti uzrok mnogih tegoba.

Creva obezbeđuju pravilno varenje i apsorpciju glavnih nutrijenata, štite domaćina od infekcija i raznih patogenih mikroorganizama, štite od razvoja alergija i u stalnoj su komunikaciji sa mozgom. Da li ste znali da je čak 70% ćelija imunog sistema smešteno u crevima? Upravo zato razvoj imunog sistema zavisi od uspostavljanja uravnotežene i raznolike crevne flore.

Da li ste znali da je čak 70% ćelija imunog sistema smešteno u crevima?

Kako pokrenuti redovno varenje?

Današnji statični način života onemogućava ljudima da potroše dnevno unesenu količinu energije, a takođe može biti uzrok pojave tzv. lenjih creva. Da biste održali creva zdravima, pridržavajte se sledećih saveta koji su vam već sigurno dobro poznati, no nije naodmet ponoviti.

  1. Pijte dovoljno vode! Preporuka je popiti bar 8 čaša vode dnevno.
  2. Svaki dan jedite sveže pripremljene, izbalansirane dnevne obroke čiji sadržaj treba da sačinjavaju proteini, ugljeni hidrati, nezasićene i esencijalne masti, kao i vitamini i minerali.
  3. Svaki zalogaj hrane dobro prožvaćite.
  4. Izbegavajte zaslađena, gazirana, aromatizovana i alkoholna pića jer sadrže mnogo kalorija.
  5. Konzumiranje slatkiša svedite na najmanju moguću meru. Previše šećera može da prouzrokuje zatvor i ošteti kosti i zube.
  6. Konzumirajte dovoljno dijetetskih vlakana dnevno, ali ipak nemojte da preterujete. Preporuka je između 20 i 30 g vlakana na dan. Vlakna se nalaze u namirnicama poput integralnih žitarica, ovsa, voća i povrća.
  7. Jedite ribu 2–3 puta nedeljno. Riba je lako svarljiva namirnica, bogata omega-3 masnim kiselinama koje su važne za normalan rad srca, štite krvne sudove, snižavaju nivo holesterola i deluju protivupalno.
  8. Spavajte bar sedam sati dnevno jer se tokom sna sve ćelije u organizmu regenerišu.
  9. Bavite se fizičkom aktivnošću jer poboljšava protok krvi, jača mišićni tonus, poboljšava metabolizam i oslobađa od fizičkog i psihičkog stresa.

Probiotici

Procenjuje se da je broj bakterijskih ćelija deset puta veći od broja ljudskih pa zato i ne iznenađuje činjenica da se poslednjih godina veoma povećalo zanimanje za probiotike i analizu crevne flore.

Baš kao što u trenucima narušenog zdravlja sebi pomažemo odgovarajućim lekovima i ostalim načinima za poboljšanje zdravstvenog stanja, tako u tim istim trenucima moramo da obezbedimo ravnotežu između dobrih i loših bakterija. To radimo upravo koristeći probiotike.

Probiotskih sojeva na tržištu je mnogo; zbog toga je važno odabrati odgovarajući soj za određenu indikaciju, a pri tome paziti na svojstva soja i na klinički dokazanu efikasnost.

Lactobacillus rhamnosus GG je najispitivaniji probiotski soj na svetu, a ta mlečnokiselinska bakterija je inače i normalno prisutna u ljudskim crevima. Svetske smernice preporučuju Lactobacillus rhamnosus GG kod akutnih proliva, za sprečavanje proliva kod uzimanja antibiotika i kod održavanja crevne mikroflore.

Lactobacillus rhamnosus GG je najispitivaniji probiotski soj na svetu.

Recept za zdravo varenje

Tačno definisanog i dostupnog recepta za potpuno zdravo varenje nema jer ono zavisi od brojnih faktora. Međutim, svi do sada navedeni saveti primenjeni korak po korak obezbediće zdravo varenje i zdrava creva, što je važno za normalno funkcionisanje i suočavanje sa brojnim dnevnim aktivnostima koje su nezaobilazne za modernog čoveka.

Probiotici i pravilna ishrana su pravi put do regulisanog varenja. Zato počnite na vreme da brinete o svojim crevima jer nas creva čuvaju!

Izvori: 

  1. Bischoff SC. Gut Health: A new objective in medicine? BMC Med, 2011.
  2. Karl JP in sod. Effects of Psychological, Environmental and Physical Stressors on the Gut Microbiota. Front Microbiol, 2018.
  3. Vighi G in sod. Allergy and the gastrointestinal system. Clin Exp Immunol, 2008.
  4. Thursby E i Juge N. Introduction to the human gut microbiota. Biochem J, 2017.
  5. Floch in sod. Recommendations for Probiotic Use. J Clin Gastr, 2011.
  6. World Digestive Health Day. https://www.worldgastroenterology.org/
back to top