Imuni sistem i creva - šta imaju zajedničko?

Urška Simonišek, dr med., specijalizant pedijatrije
Imuni sistem nas štiti od štetnih materija i bakterija, virusa, kao i drugih mikroorganizama. Gastrointestinalni sistem je naročito izložen zbog tanke i propusne sluzokože, kao i svog položaja. U zaštiti gastrointestinalnog sistema učestvuju ćelije imunog sistema koje prepoznaju i onesposobljavaju mikroorganizme i s druge strane, komenzalne, tzv. dobre bakterije creva, koje sprečavaju rast štetnih bakterija i gljivica te učestvuju u proizvodnji nekih vitamina i dodatnih hranljivih materija za varenje. Međutim, imuni sistem takođe može da posustane i izazove različite bolesti.

Imunski sistem in sluznice

Imunski sistem nas varuje pred vdorom škodljivih snovi ter bakterij, virusov in drugih mikroorganizmov. Imunski sistem mora biti posebej aktiven tam, kjer je možnosti za vdor veliko. 

Velik stik z zunanjim svetom ima koža, ki pa je dokaj neprepustna, saj njeno površino sestavljajo odmrle celice, izloča pa tudi maščobo v obliki loja.

Sluznica dihal, prebavil in spolovil pa mora biti zaradi svojega namena (prehod plinov, funkcija čutila, absorpcija hranil, razmnoževanje) bolj prepustna. Zaradi te prepustnosti, velike površine in lege so dihala in prebavila zelo izpostavljena, zato so tudi okužbe dihal in prebavil pogoste, vendar večinoma blažje, za kar poskrbi naš imunski sistem.

Sluznica nosu si pomaga tudi s tvorbo sluzi in dlačicami, ki so svojevrstna ovira, sluznice spodnjih dihal pa poleg tega še z refleksom kašlja. Poleg tega imajo sluznice dihal še obsežen limfatični sistem z imunskimi celicami, ki se po potrebi aktivirajo.

Prebavila

Prebavni sistem ima pomembno vlogo v ravnovesju imunskega sistema. Zaradi velike površine je stik z zunanjim okoljem velik, skozi črevo gre tudi vse, kar zaužijemo, poleg hrane in tekočin lahko tudi nevarne snovi in mikroorganizmi, kot so bakterije, zajedavci, glive in virusi. 

V naših prebavilih se nahaja velika večina vseh imunskih celic, limfatičnih foliklov in protiteles, ki skupaj sestavljajo naš imunski sistem, kar kaže na to, kako pomemben je prebavni sistem pri obrambi telesa.

Čak 70% ćelija imunog sistema nalazi se u crevima.

Dobri i loši podražaji

Dakle, zadatak imunog sistema je razlikovati dobre i loše nadražaje i po potrebi preduzeti mere. Prilikom prodora bakterija, virusa, parazita, gljivica ili otrovnih materija aktiviraju se različite imune ćelije koje koriste različite načine odbrane od napadača. Imune ćelije prepoznaju strana tela, pri tome međusobno komuniciraju i izlučuju materije koje onemogućuju napadače, a mogu i da izazovu zapaljenje.

Naravno, važno je takođe da imuni sistem zna prepoznati što mu stvarno preti. Kad imuni sistem reaguje pogrešno, može da napravi više štete nego koristi. Kad imuni sistem prepozna kao loše materije one koje zapravo nisu opasne (poput nutrijenata iz hrane) i aktivira inflamatorni odgovor, možemo da razvijemo alergiju na hranu.

Kada imuni sistem napadne vlastite ćelije, možemo da obolimo od autoimunih bolesti. Ćelije crevnog imunog sistema mogu putem krvi i limfe putovati i u druge organe – poput respiratornog sistema, mokraćnog sistema i reproduktivnih organa – i mogu uticati na imune procese u njima.

Dobre bakterije

Pored imunih ćelija koje napadaju mikroorganizme i druge strane materije u organizmu, deo naše odbrane sastoji se i od komenzalnih bakterija, tzv. dobrih bakterija u našem gastrointestinalnom sistemu koje se takmiče za hranu i prostor sa patogenim/štetnim organizmima.

Saradnja imunog sistema i dobrih bakterija smanjuje mogućnost razmnožavanja štetnih organizama u tolikoj meri da bi izazvali bolesti. Dobre bakterije takođe pomažu u sintezi vitamina K i nekih vitamina B-kompleksa, a učestvuju i u varenju nesvarene hrane, obezbeđujući na taj način dodatne hranljive materije.

Kad se rodi, novorođenče nema skoro nikakve bakterije u gastrointestinalnom sistemu; preuzima ih od mame i iz okoline. Dakle, svako od nas ima gotovo jedinstvenu kolekciju od više stotina vrsta bakterija u crevima, a njihova zajednička težina može da premaši 1 kilogram. Raspodela ovih bakterija utiče na razvoj imunog sistema i na njegovu funkciju.

Ojačajte svoj imuni sistem dodavanjem probiotskih bakterija.

Probiotici

Kada uzimamo antibiotike, oni ubijaju i dobre i loše bakterije, ali ne deluju na gljivice, što može da izazove gljivične infekcije i rast loših bakterija. Crevni mikrobi su takođe važni za sazrevanje i funkcionisanje imunog sistema.

Klinička ispitivanja su potvrdila da neki probioticimogu da vrate zdravu ravnotežu crevnih mikroba nakon uzimanja antibiotika te nakon bakterijskog gastroenteritisa, hronične upalne bolesti creva, infekcije mokraćnih puteva i infekcija nakon operacija.

Brojna istraživanja pokazala su važnost ravnoteže crevnih bakterija i njihovu uključenost u funkcionisanje varenja, dobijanje hranljivih materija i sticanje imuniteta, a njihova neravnoteža je povezana sa stanjima poput sindroma iritabilnog creva, inflamatorne bolesti creva, celijakije, pa čak i dijabetesa tipa 2, gojaznosti i alergija. Najnovija istraživanja takođe pokazuju da bi neke vrste probiotika, zajedno sa promenama ishrane, mogle imati potencijal u lečenju depresije.

 

Izvori:

  1. Charles A Janeway, Jr, Paul Travers, Mark Walport, and Mark J Shlomchik. Immunobiology, 5th edition; The Immune System in Health and Disease, New York: Garland Science; 2001.
  2. Shi, N., Li, N., Duan, X. et al. Interaction between the gut microbiome and mucosal immune system. Military Med Res 4, 14 (2017). https://doi.org/10.1186/s40779-017-0122-9
  3. Andrew M. Platt, University of Glasgow, UK. Immunity in the gut. www.immunology.org/public-information/bitesized-immunology/organs-and-tissues/immunity-in-the-gut. Dostopno 20. 12. 2019

Izberite preverjeno kakovost

back to top