Česte bakterijske infekcije kod dece

Antibiotici se upotrebljavaju za lečenje bakterijskih infekcija, a kod virusnih infekcija ne deluju. Pošto po svetu raste otpornost bakterija na antibiotike, bakterijske infekcije obavezno treba tačno dijagnostifikovati i lečiti.¹

Koje su najčešće bakterijske infekcije kod dece?

Upala srednjeg uva

Do treće godine života približno tri četvrtine dece i njihovih roditelja će se najmanje jedanput baviti upalom srednjeg uva.² Ona često sledi posle infekcije gornjeg dela respiratornog sistema usled loše prohodnosti nosa i Eustahijeve cevi. Najčešći simptomi su bol u uvu, povišena telesna temperatura i ostali simptomi upale gornjih respiratornih puteva.

Iako je kod upale srednjeg uva u čak 80% prisutna i bakterijska infekcija, ne preporučuje se trenutno lečenje antibioticima, nego se 2 do 3 dana prati stanje deteta.

Kada je antibiotik pravi izbor?

Akose do ponovne posete lekaru stanje ne poboljša ili se čak pogorša; kada se potvrdi dijagnoza bakterijske upale; kod težeg razvoja bolesti; kod jakih bolova u uvu i kod telesne temperature više od 39 °C. U svakom slučaju, antibiotici se upotrebljavaju kod odojčadi mlađih od šest meseci. Čak 4 od 5 slučajeva upale srednjeg uva se izleče sami u roku od 7 do 14 dana.²

Angina

Izrazom angina označavamo upalu krajnika i grla. Najčešći uzročnik takozvane gnojne angine je bakterija beta-hemolitički streptokok grupe A. Ova angina se najčešće javlja između 5. i 15. godine života i relativno je retka kod predškolske dece.

Simptomi se javljaju iznenada i obuhvataju:

• bolove u grlu,
• poteškoće kod gutanja,
• povišenu telesnu temperaturu,
• otečene krajnike i crveno grlo.

Dijagnozu bakterijske infekcije lekar potvrđuje brisom grla a tek zatim uvodi lečenje antibioticima na osnovu antibiograma.

Ovaj tip bakterije takođe uzrokuje šarlah, koji ima skroz isti tok bolesti, samo što se kod šarlaha javlja rašireni kožni osip. Zato je dijagnoza šarlaha brža i što pre treba početi lečenje antibiotikom.²

Upala sinusa

Sinuzitis ili upala sinusa u 95% slučajeva uzrokuje virusna infekcija poznata kao obična prehlada. Kod približno svakog desetog deteta virusnoj infekciji gornjeg dela respiratornog sistema pridružuje se i sekundarna bakterijska infekcija.

Bakterijski sinuzitis najčešće uzrokuju jednake bakterije kao i infekciju srednjeg uva. Zbog njegove lokacije lekar ne može da napravi bris inficiranih sinusa i teško mu je razlikovati virusnu upalu sinusa od bakterijske. Najbolji dokaz da je reč o bakterijskoj infekciji jeste trajanje simptoma. Zapušeni nos, kašalj i bolovi u grlu kod bakterijske infekcije traju više od deset dana i nema vidljivog poboljšanja.

Virusna i bakterijska upala često prođu bez lečenja antibiotikom, ali po svojoj stručnoj proceni lekar može da ga propiše.²

Po svetu raste otpornost bakterija na antibiotike. Zato njihova upotreba mora biti ciljana i pre svega opravdana. Svaki kašalj i curenje nosa ne znače da je vašem detetu potrebno lečenje antibioticima jer mogu da mu naprave više štete nego koristi. Na virus, uzročnika prehlade, naime ne deluju, a mogu takođe da izazovu proliv, što se prema nekim podacima može dogoditi čak kod svakog petog deteta.²