NEDOSTATAK VITAMINA D

Bebe i deca naročito su podložna riziku od nedostatka vitamina D i moguće su teže posledice po zdravlje deteta. Zato je posebno važno obezbediti deci dovoljnu količinu vitamina D, uključujući ga i u obliku dodataka ishrani.
Nedostatak vitamina D

Posledice nedostatka vitamina D

Najčešća posledica nedostatka vitamina D kod beba i male dece je rahitis. To je bolest kostiju za koju je karakteristično omekšavanje koštanog tkiva, kosti postaju mnogo osetljivije, često se savijaju i lome. Drugi simptomi bolesti su smanjena snaga mišića i smanjeni mišićni tonus.

Izrazito niski nivo vitamina D kod odraslih uzrokuje razgradnju kostiju. Mogući su čak i spontani prelomi kostiju. Nedostatak vitamina D doprinosi nastanku osteoporoze u starosti, jer zbog nedostatka vitamina D postoji mogućnost lošije apsorpcije kalcijuma.

Blagi znakovi koji ukazuju na nedostatak vitamina D jesu iscrpljenost, bolovi u mišićima i kostima.

Zašto je uzimanje vitamina D važno?

  • Za jake kosti

    Nedostatak vitamina D menja metabolizam minerala, što uzrokuje nisku mineralnu gustinu kostiju i povećava rizik od gubitka koštane mase ili pojave lomova.

  • Za imuni sistem

    Receptor za vitamin D prisutan je u većini ćelija našeg tela. Tako utiče i na ćelije urođenog imunog sistema i omogućava njihov normalan rad.

  • Za zdrave zube

    Vitamin D potreban je u procesu mineralizacije zuba. Ključan je za njihov rast, razvoj i održavanje normalne funkcije zuba.

Da li ste znali?

Razna istraživanja utvrdila su vezu između nedostatka vitamina D i učestalosti pojave infekcija respiratornog sistema i gripa.

Uticaj vitamina D na zdravlje

  • Vitamin D doprinosi normalnoj apsorpciji, odnosno upotrebi kalcijuma i fosfora
  • Vitamin D doprinosi normalnom nivou kalcijuma u krvi
  • Vitamin D doprinosi održavanju zdravlja kostiju
  • Vitamin D doprinosi održavanju zdravlja zuba
  • Vitamin D doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema

Kad je moguć nedostatak vitamina D?

Nedostatak vitamina D nastupa kad je zbog nedovoljnog izlaganja suncu smanjeno stvaranje vitamina D i/ili kad ga ishranom ne unosimo dovoljno. To je pogotovo važno kod beba i male dece. Naime, bebe ne izlažemo direktnom suncu i ako su samo dojene, ishranom ne unose dovoljno vitamina D.

Preporuka je da se bebama od prve nedelje života pa na dalje dodaje vitamin D u ishranu. Dodavanje vitamina D preporučuje se i deci do 18. godine života, kao i starijim osobama, odnosno svima onima koji ne unose dovoljno vitamina D ishranom i nisu dovoljno izloženi suncu.

Vitamin D u ishrani

Prirodnih izvora vitamina D ima malo. Najviše ga sadrže masne ribe (haringa/sleđ, skuša, tuna, srdele, losos) i riblje ulje, a manje količine nalaze se u goveđoj jetri i žumancu. Dobar izvor su takođe pečurke i kvasci. Danas se upravo ova dva oblika dodaju mleku i mlečnim proizvodima, kao i drugim namirnicama koje prirodno imaju veoma malo vitamina D.

U ispitivanjima udruženja pedijatara utvrđeno je da je rizik od nedostatka vitamina D kod odojčadi i dece povećan, a najproblematičniji je za decu do treće godine života.

Dodavanje vitamina D

Dodavanje vitamina D preporučuje se za svu decu u prvoj godini života, bez obzira na to da li su dojena ili ne. Međutim, usled učestalog nedostatka vitamina D, dodavanje je često potrebno i u drugim uzrastima.

Pošto je utvrđena štetnost velikih količina vitamina D, preporučuje se da se vitamin D uvek dodaje pod nadzorom stručnjaka. Velike doze vitamina D prvenstveno mogu da izazovu povišen nivokalcijuma u krvi, što uzrokuje pojavu velike žeđi, usporavanje rasta, anoreksiju, povraćanje, smanjenje IQ-a, kalcifikaciju mekog tkiva i stvaranje bubrežnog kamenca.

Izaberite provjerenu kvalitetu

waya kartica vernosti

Kartica vernosti WAYA®?

Prilikom kupovine tri proizvoda WAYA® kapi, dobićete jedan proizvod besplatno!

Kako? Popunite karticu vernosti, dodajte sakupljene račune i pošaljite ih na našu adresu.

Preuzmi karticu
back to top