Zašto uz antibiotik treba uzimati probiotske kulture?

Zajednica svih mikroorganizama u crevima se zove crevna mikrobiota. Umesto nas i za nas obavlja mnogo korisnih zadataka. Pomaže razgraditi hranu koju pojedemo, štiti nas od štetnih materija i patogena te podstiče obnovu ćelija i održava zid creva čvrstim. Pored toga, utiče na razvoj i rad imunog sistema i zbog toga je neophodno potrebna za naše zdravlje.

Zdravu mikrobiotu odlikuje ravnoteža između korisnih i štetnih bakterija. Kao takva se uspešno odupire štetnim spoljašnjim činiocima koje mogu da izazovu različiti stresni faktori (neuravnotežena ishrana, stres, infekcije, putovanja, antibiotici).

Ako su stresni faktori prejaki (npr. lečenje antibioticima), ravnoteža mikrobiote se može toliko narušiti da ne može brzo uspostaviti stabilno stanje. U svim takvim situacijama mogu pomoći probiotske kulture.

Probiotske kulture dakle pomažu održavati stanje ravnoteže i uređenu ishranu.

Proliv kod lečenja antibioticima

Tokom uzimanja antibiotika najčešća neželjena dejstva su smetnje varenja, kao što su proliv, nadutost, muka i bol u stomaku. Antibiotici, naime, ne razlikuju korisne od štetnih bakterija tako da uz štetne bakterije uništavaju i korisne bakterije u crevima.

Proliv uzrokovan antibioticima može da se pojavi na početku lečenja ili čak i do osam nedelja posle završetka lečenja antibioticima, i to kod svake treće osobe koja uzima antibiotike.

Dodavanjem probiotskih kultura se može uspostaviti ravnoteža crevne mikrobiote

Probiotici su živi mikroorganizmi, pre svega bakterije mlečne kiseline, koji povoljno deluju na zdravlje domaćina ako se uzimaju u dovoljnoj količini.

Nalaze se u fermentisanim prehrambenim proizvodima, kao što su kefir i jogurt, a mogu se kupiti i u obliku dodataka ishrani. Najpoznatija i preporučena upotreba probiotika je kod smetnji varenja, kao što su proliv i nadražena creva.

Probiotske kulture u gastrointestinalnom sistemu takmiče se sa bakterijama koje su štetne za zdravlje, razgrađuju hranu, podstiču varenje i pomažu pri očuvanju prirodne otpornosti.

Pogrešno je mišljenje da jedna probiotska kultura ima sve gore navedene povoljne efekte jer se kulture međusobno razlikuju. Neke su uspešnije u borbi protiv štetnih bakterija, druge u podsticanju rada gastrointestinalnog sistema i/ili regulisanju imunog sistema. Probiotska kultura može biti efikasan pomoćnik crevnoj mikrobioti samo onda ako je pažljivo odabrana, proučena i testirana.

Koji probiotik odabrati?

Istražen je već velik broj sojeva, ali pri lečenju smetnji varenja se najčešće ističu bakterije roda Lactobacillus i Bifidobacterium i gljivica Saccharomyces boulardii. Svaki soj ima svoje karakteristično dejstvo i zbog toga se delovanje pojedinačnih probiotskih sojeva ne mora odnositi na sve probiotke.

U sprečavanjuproliva koji je posledica uzimanja antibiotikau kliničkim ispitivanjima se najbolje pokazao soj Lactobacillus rhamnosus GG. Istovremeno uzimanje probiotika koji sadrži soj Lactobacillus rhamnosus GG uz lečenje antibioticima smanjuje rizik od pojave proliva za više od 60%¹. Upotrebom probiotske kulture možemo i sami doprineti bržem oporavku posle bakterijske infekcije, a pre svega možemo izbeći neprijatne gastrointestinalne smetnje i povećati mogućnost ozdravljenja antibioticima.

Preporučuje se da se probiotska kultura uzima već na početku lečenja antibioticima i nastavi uzimati sve do završetka lečenja antibioticima. Pošto antibiotici mogu negativno uticati na probiotske kulture, za optimalno delovanje preporučuje se da antibiotike i probiotske kulture uzimate u razmaku od barem dva sata.

Pravilna i bezbedna upotreba doprinosi efikasnijem lečenju, ređoj upotrebi antibiotika i smanjenju otpornosti mikroorganizama na antibiotike. Tome doprinosi i istovremena upotreba sigurnih i efikasnih probiotskih kultura već od prvog dana uzimanja antiobiotika. Proizvodi WAYA Biotic sadrže dokazanu, mikroinkapsuliranu probiotsku kulturu Lactobacillus rhamnosus GG.