Probiotici, prebiotici i sinbiotici za radoznale

Pozitivne efekte fermentacije bakterija mlečnih kiselina na zdravlje poznavali su već u antičkim vremenima. Rimljani i Grci poznavali su različite recepte za fermentaciju mleka, Egipćani su pripremali kiselo mleko od kravljeg, kozjeg i bivoljeg mleka, a u Indiji su fermentirane mlečne napitke koristili vekovima pre naše ere.

Bakterije koje obitavaju u gastrointestinalnom sistemu utiču na zdravlje pojedinca. Probiotici su živi mikroorganizmi koji doprinose zdravlju domaćina ako se konzumiraju u dovoljnim količinama, npr. pozitivno utiču na varenje i poboljšavaju imuni sistem. Izrazom prebiotik označavamo nerastvoriva vlakna koja doprinose boljem preživljavanju i rastu probiotika i drugih za zdravlje bezopasnih mikroorganizama u telu. Kada kombinujemo probiotike i prebiotike u jedan preparat, dobijamo sinbiotike. Konzumacija pravilno odabranih probiotika, prebiotika ili sinbiotika doprinosi poboljšanju zdravlja.

Probioticima se pripisuju i brojni drugi blagotvorni efekti, kao što su:

• poboljšanje metabolizma laktoze,
• jačanje imunog sistema,
• lečenje bolesti varenja (npr. hronične upalne bolesti creva),
• alergijskih bolesti (npr. atopijskog dermatitisa),
• gubitak telesne težine,
• snižavanje krvnog pritiska i nivoa holesterola.

Da bi probiotici imali optimalan efekat, ključno je da za sebe izaberemo pravi probiotik jer se za npr. sprečavanje proliva primenjuju drugačije probiotske bakterije nego za jačanje imunog sistema. Pored toga, takođe je od ključnog značaja da ih konzumiramo u dovoljnoj količini. Stručnjaci tvrde da optimalna količina konzumiranih probiotika zavisi od vrste probiotika, ali se generalno smatra da preporučeni dnevni unos iznosi minimum jednu milijardu (10⁹) probiotskih bakterija.

Probiotici su mikroorganizmi koji pozitivno utiču na naše zdravlje

Reč probiotik podstiče iz grčkog jezika i znači za (pro-) život (-bios). Izraz je skovao nemački istraživač Ferdinand Vergin 1954. godine, a koristio ga je prilikom opisivanja negativnih efekata antibiotika i drugih antimikrobnih sredstava na crevnu mikrobiotu (tj. na bakterije koje nastanjuju određenu okolinu, u ovom slučaju creva). Istovremeno je naglasio da uzimanje probiotskih bakterija pozitivno utiče na creva.

Naša ishrana ima ključan uticaj na sastav crevne mikrobiote, a njeno zdravlje možemo da održavamo i uzimanjem probiotskih bakterija. Probiotici se uzimaju sa fermentisanom hranom, kao što su npr. jogurt i kefir te kiseli kupus, ali i u obliku dodataka ishrani.

Klinička istraživanja su dokazala da probiotici imaju važnu ulogu ulečenju akutnog prolivai sprečavaju ga posle lečenja antibioticimaili na putovanjima.

Prebiotici su vlakna koja podstiču rast i aktivnost probiotika

Prebiotici su nesvarljivi sastavni delovi hrane koji podstiču rast i/ili aktivnost nekih mikroorganizama u crevima, čime se poboljšava zdravlje domaćina, u našem slučaju čoveka. Dakle, prebiotici su hrana za odabrane bezopasne mikroorganizme u crevima (uključujući i probiotske mikroorganizme) i mogu da se koriste kao alternativa probioticima ili kao dodatna podrška probioticima.

Svi prebiotici su vlakna, ali sva vlakna nisu prebiotici. Vlakno se smatra prebiotikom ako ga ne mogu razgraditi želudačni enzimi i ne apsorbuje se u tankom crevu. Za prebiotike je karakteristično da mogu da ih razgrade samo oni mikroorganizmi u crevima koji imaju pozitivan efekat na naše zdravlje.

Prebiotici smanjuju učestalost i trajanje proliva, smanjuju upale i druge simptome povezane sa hroničnom upalnom bolesti creva, te štite od razvoja raka creva. Pored toga, doprinose povećanom upijanju minerala iz hrane, smanjuju rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, povećavaju osećaj sitosti i doprinose održavanju normalne telesne težine.

Prebiotike možemo konzumirati sa hranom ili u obliku dodataka ishrani. Među prebiotike spadaju npr. fruktooligosaharidi, koji su sastavni deo crvenog i belog luka, špargle i artičoka; galaktooligosaharidi, koji su sastavni deo brokolija, kupusa, karfiola i kelja; ksiloogosaharidi, koje nalazimo u medu i brezinom šećeru (ksilitolu). Među prebiotike spadaju i polisaharidi, npr. inulin, koji je sastavni deo banana i artičoka, kao i skrob, koji se nalazi u krompiru, pirinču i zelenim bananama. Da bi se postigli pozitivni efekti probiotika na zdravlje, treba uzimati bar nekoliko grama vlakana dnevno.

Sinbiotici su kombinacija probiotika i prebiotika

Preparati koji sadrže mešavinu probiotika i prebiotika nazivaju se sinbiotici. Izraz su prvi put upotrebili istraživači Gibson i Roberfroid 1995. godine, koji su probiotiku dodali prebiotik da bi poboljšao preživljavanje i opstanak probiotskih mikroorganizama u crevima.

Prebiotici su izvor hrane za probiotske bakterije u crevima, što im omogućava da lakše prežive, a probiotici u prisustvu prebiotika takođe imaju veću otpornost na različite faktore iz okoline.

Zašto je još uvek dobro uzimati sinbiotike?

• doprinosi uravnoteženoj crevnoj mikrobioti,
• sprečava zatvor i proliv,
• utiče na imuni sistem i doprinosi smanjenju kancerogenih supstanci u crevima.
• deluju antialergijski,
• doprinose sprečavanju razvoja osteoporoze,
• smanjenju količine masnoća i šećera u krvi.

Da bi se omogućili pozitivni efekti uzimanja sinbiotika, neophodno je da sinbiotici sadrže bar nekoliko grama prebiotika i dokazano efikasne koncentracije probiotika.

Oblast sinbiotika je u odnosu na probiotike i prebiotike relativno nova, stoga je i manje istražena. Sprovedeno je već nekoliko kliničkih istraživanja koja pokazuju pozitivne efekte upotrebe sinbiotika na zdravlje, ali će biti potrebna dodatna istraživanja da bi se pokazale potencijalne prednosti upotrebe sinbiotika u odnosu na druge dodatke ishrani.