O PROBIOTICIMA

Probiotici su mikroorganizmi koji obezbeđuju regulisan rad creva i održavaju opšte dobro stanje organizma. Dodavanjem probiotika u ishranu možete regulisati crevnu mikrofloru.
Probiotici i tegobe sa varjenjem

Ključno o probioticima

U našem gastrointestinalnom sistemu nalaze se naši odani prijatelji – prirodno prisutni mikroorganizmi koje zajednički nazivamo crevnom mikroflorom.

Crevna mikroflora sastoji se od dobrih bakterija koje pomažu u održavanju zdravlja naših creva, a time i zdravlja našeg čitavog organizma. Naime, ravnoteža crevne mikroflore je izuzetno važna za pravilno funkcionisanje imunog sistema.

[Translate to Srpski:] Kar 70 % celic imunskega sistema se nahaja v črevesju.

Da li ste znali?

Čak 70% ćelija imunog sistema nalazi se u crevima.

Narušena ravnoteža creva

Zašto se narušava ravnoteža u crevima?

  • infekcije izazvane virusima i bakterijama
  • nepravilna ishrana
  • stres
  • lečenje antibioticima
  • nerazvijenost crevne mikroflore kod beba
  • smanjena sposobnost obnove crevne mikroflore kod starijih osoba

Posledice narušene crevne ravnoteže

Kod narušene ravnoteže creva doživljavamo dobro poznate neprijatnosti:

  • opštu malaksalost
  • usporeno varenje
  • grčeve
  • nadimanje
  • proliv ili
  • zatvor

Dodavanjem probiotika u svoju ishranu možemo regulisati crevnu mikrofloru.

Zašto su probiotici važni?

Probiotici su živi mikroorganizmi koji povoljno deluju na naš organizam ako ih uzimamo u dovoljnim količinama. Često ih pominjemo i kao dobre bakterije ili bakterije mlečne kiseline, odnosno mlečnokiselinske bakterije.

Njihov zadatak je da stvore odgovarajuću crevnu mikrofloru koja štiti telo od štetnih faktora, podstiče naš imuni sistem, pomaže nam u razgradnji hrane i apsorbovanju hranljivih sastojaka. Pored svega ovoga, probiotici onemogućavaju razmnožavanje štetnih bakterija i tako sprečavaju gastrointestinalne tegobe. To su živi organizmi koji su osetljivi na prolazak kroz kiselu sredinu u gastrointestinalnom sistemu i zato ih treba zaštititi na odgovarajući način.

Postupak mikroinkapsulacije pruža vrlo efikasnu zaštitu.

Probiotiki in mikroenkapsulacija

Tim postupkom bakterije dobijaju poseban zaštitni omotač koja im omogućava preživljavanje na putu do creva u pet puta većoj meri nego kod kultura koje nisu mikroinkapsulirane.

Jedan od najistraženijih probiotskih sojeva je Lactobacillus rhamnosus GG.

Kako deluju probiotici?

Korisne probiotske bakterije deluju na tri nivoa:

  1. Utiču na sastav crevne mikroflore

    Naseljavaju crevnu sluzokožu i sprečavaju vezivanje štetnih bakterija koje mogu da izazovu infekciju. Probiotske bakterije izlučuju supstance kojima stvaraju neodgovarajuću sredinu za razvoj štetnih bakterija.

  2. Jačaju crevnu sluzokožu i ubrzavaju njenu obnovu

    Probiotske bakterije stvaraju masne kiseline kratkog lanca koje predstavljaju hranu za ćelije crevnog zida i na taj način pospešuju njegovu regeneraciju.

  3. Povoljno deluju na imuni sistem

    Aktivacijom imunih ćelija probiotske bakterije podstiču mehanizme odbrane protiv hroničnih infekcija. Izuzetno snažan uticaj na imuni sistem imaju zato što se u crevima nalazi čak 70% imunog sistema.

Najistraženiji probiotski soj

Jedna od najistraženijih probiotskih bakterija na svetu je Lactobacillus rhamnosus GG. Normalno je prisutna u našim crevima i efikasno pomaže u očuvanju ravnoteže naše crevne mikroflore. Reč je »dlakavoj« probiotskoj bakteriji koja se svojim fleksibilnim vlaknastim izraslinama (cilijama) izvrsno veže za crevnu sluzokožu i uspešno se »bori« protiv štetnih bakterija.

Lactobacillus rhamnosus GG ima visok stepen preporuka jer je:

Literatura i izvori:

  • Vighi G et al. Allergy and the gastrointestinal system. Clin Exp Immunol. 2008 Sep; 153(Suppl 1): 3–6.
  • Zhang et al. Impacts of Gut Bacteria on Human Health and Diseases. Int. J. Mol. Sci. 2015, 16, 7493-7519.
  • Floch et al. The Microbiota in Gastrointestinal Pathophysiology, Implications for Human Health, Prebiotics, Probiotics, and Dysbiosis. Elsevier, 2017.
  • Guarner et al. World Gastroenterology Organisation Global Guidelines: probiotic and prebiotics. February 2017.
  • Vandenplas et al. Probiotics: an update. J Pediatr (Rio J). 2015 Jan-Feb;91(1):6-21.
  • Bermudez-Brito et al. Probiotic mechanisms of action. Ann Nutr Metab. 2012;61(2):160-74.
  • Segers. Towards a better understanding of Lactobacillus rhamnosus GG – host interactions. From 11th International Symposium on Lactic Acid Bacteria. Microbial Cell Factories 2014;13(Suppl 1):S7.
  • Floch et al. Recommendations for probiotics use – 2015 update, Proceedings and Consensus Opinion. J Clin Gastroenterol. 2015; 49:S69-73
  • Guarino et al. European Society for Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition/ European Society for Pediatric: Infectious Diseases evidence-based guidelines for the management of acute gastroenteritis in children in Europe update 2014. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2014;59:132–152.
  • Guarner et al. World Gastroenterology Organisation Global Guidelines: probiotic and prebiotics. February 2017.

Odberite provereni kvalitet

WAYA Biotic D3 kapi

WAYA Biotic D3 kapi

>
WAYA Biotic kapsule

WAYA Biotic kapsule

>
WAYA Biotic kapi

WAYA Biotic kapi

>
back to top