Vitamin D u ishrani dece

Tena Niseteo, dipl. inž. preh. tehn.

Vitamin D spada u grupu vitamina koji su rastvorljivi u mastima. Prirodno je prisutan u malo namirnica, a uključuje više biološki aktivnih materija koje nazivamo kalciferoli.

Najpoznatiji egzogeni oblici vitamina D jesu ergokalciferol (vitamin D₂) iz biljnih namirnica i holekalciferol (vitamin D₃) iz namirnica životinjskog porekla.

Endogeni vitamin D je holekalciferol koji je ljudsko telo sposobno da stvori iz holesterola uz pomoć sunčeve svetlosti (UVB-zračenje). Međutim, svi ovi oblici vitamina D moraju se aktivirati u dva stepena hidroksilacije, u jetri i bubrezima, gde konačno nastaje aktivan oblik – 1,25 dihidroksi holekalciferol.

Održavanjem odgovarajućeg nivoa kalcijuma i fosfata u serumu, vitamin D obezbeđuje normalnu mineralizaciju kostiju te rast i razvoj koštanog tkiva. Vitamin D ubrzava apsorpciju kalcijuma, a ima i druge uloge u organizmu, kao što su modulacija rasta ćelija, neuromišićnih i imunih funkcija, smanjenje upalnih procesa.

Nedostatak vitamina D

Zbog rasta i razvoja nedostatak vitamina D najčešći je kod dece, naročito mlađe od tri godine. Kod novorođenčadi je status vitamina D veoma uslovljen vitaminskim statusom majke, od koga zavisi i količina vitamina D u njenom mleku.

Glavni razlozi nedostatka vitamina D kod odojčadi jesu ishrana zasnovana na majčinom mleku ili, ako ona nije moguća, na adaptiranom mleku, uvođenje namirnica koje imaju relativno malo vitamina D i, zbog opasnosti od opekotina, mala izloženost suncu.

Upravo zbog tih razloga Evropsko društvo za dečiju gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu preporučuje dodavanje vitamina D kod odojčadi posle navršenog 1 meseca života, bez obzira na majčin vitaminski status.

Nedostatak vitamina D može imati teške posledice za detetovo zdravlje, među kojima je najpoznatiji rahitis. Za tu bolest karakteristična je demineralizacija koštanog tkiva koja uzrokuje omekšavanje i deformaciju kostiju, usporen razvoj zubne gleđi i dentina, hipokalcijemiju, bol u kostima, slabost mišića, lošije napredovanje i nizak rast.

Nedostatak vitamina D može imati teške posledice po zdravlje, od kojih je najpoznatiji rahitis.

Kod sve odojčadi i dece povećan je rizik od nedostatka vitamina D, a posebno su rizične grupe:

tamnoputa deca,
deca koja su kratko i retko izložena suncu (koja su većinom u zatvorenim prostorijama i telo im je uglavnom prekriveno odećom),
deca koja su dugo dojena do kasnog perioda dojenja i ne dobijaju dodatak vitamina D te
deca sa nekim hroničnim bolestima.

Budući da je utvrđena toksičnost vitamina D, preporučujemo da se vitamin D uvek dodaje pod nadzorom stručnjaka. Velike doze vitamina D mogu izazvati pre svega hiperkalcijemiju, koja se zatim povezuje sa pojavom velike žeđi, zaostatka u rastu, anoreksije, povraćanja, smanjenog IQ te sa kalcifikacijom mekog tkiva i stvaranjem bubrežnih kamenaca.

Prirodnih izvora vitamina D ima malo. Masne ribe (haringa, skuša, tuna, sardele, losos) i ulje iz jetre bakalara najbogatiji su izvori vitamina D₃, a manje količine nalaze se u goveđoj jetri i žumancu.

Dobar izvor ergokalciferola, odnosno vitamina D₂ jesu gljive i kvasci. Danas se upravo ta dva oblika dodaju mleku i mlečnim proizvodima, kao i drugim namirnicama koje prirodno imaju veoma malo vitamina D.

Sunce nije samo najveći izvor energije nego i vitamina D, zato je dugo, toplo leto najbolja suplementacija "sunčanog vitamina".