Zatvor ili konstipacija

Sebastjan Rozman, mr pharm.
Zatvor je jedna od najčešćih gastrointestinalnih tegoba jer se na osnovu analiza ambulantnih poseta i upitnika procenjuje da čak 15 procenata stanovništva pati od tog stanja

Svako se ponekad oseća nelagodno zbog neredovne stolice. To nije nikakav razlog za paniku jer iza pojave zatvora veoma retko stoji ozbiljna bolest. Svakako je reč o neprijatnom iskustvu koje je usko povezano sa kvalitetom života onih koji se suočavaju sa zatvorom.

(Psihološki) Teret hroničnog zatvora

Kada zatvor preraste u hronični problem, može u potpunosti promeniti svakodnevni život osobe. Naime, ljudi sa hroničnim zatvorom često doživljavaju:

  • stalnu potrebu za blizinom toaleta
  • osećaj stida zbog prirode svog problema
  • niže samopouzdanje
  • psihičku iscrpljenost

Ispitivanja su utvrdila da osobe koje se hronično bore protiv zatvora pokazuju identičan pad kvaliteta zdravlja, društvenih kontakata i psihičkog blagostanja kao što je karakteristično za ljude koji se suočavaju sa ozbiljnijim zdravstvenim stanjima poput osteoartritisa, reumatoidnog artritisa, hronične alergije ili dijabetesa.

Zato vas pozivamo da saznate šta je zatvor, zašto se javlja, šta možete da uradite sami i kako vam probiotici mogu pomoći u borbi protiv zatvora.

Zatvor je veoma česta pojava

Zatvor je jedna od najčešćih gastrointestinalnih tegoba jer se na osnovu analiza ambulantnih poseta i upitnika procenjuje da čak 15 procenata stanovništva pati od tog stanja. Treba istaći da je zatvor čak 2 puta češća pojava kod žena nego kod muškaraca. Trudnice su posebno izložene riziku, naročito u poslednjim mesecima trudnoće, kada se zbog značajnog povećanja delovanja polnih hormona i pojave mehaničkih prepreka usled promena u građi tela ovaj neprijatni problem javlja često.

Međutim, na zatvor takođe utiče starost osobe jer se učestalost simptoma povezanih sa zatvorom povećava sa godinama i veliko je opterećenje za starije osobe. U literaturi se navodi da posle 60. godine zatvor ima čak 30 procenata ljudi, među kojima opet prevladavaju žene.

Šta je zatvor i zašto se javlja?

Prosečna dnevna učestalost stolice se razlikuje od osobe do osobe. Iako je pražnjenje creva više puta na dan sasvim normalno za neke ljude, gastrointestinalni sistem drugih optimalno funkcioniše uz pražnjenje crevasamo nekoliko puta nedeljno.

O zatvoru počinjemo govoriti kao o tegobi:

  • kada osoba nema redovnu stolicu duže od tri uzastopna dana
  • kada je pražnjenje creva otežano
  • kada je pražnjenje creva praćeno bolovima
  • kada je potrebno preterano naprezanje
  • kada se pojavi osećaj nepotpunog pražnjenja creva

Zatvor ili konstipaciju grubo delimo na primarni (uzrok je nepoznat) i sekundarni zatvor (uzrok su bolesti ili uzimanje lekova).

Slika: Shematski prikaz različitih tipova zatvora

Treba istaći da je zatvor čak 2 puta češća pojava kod žena nego kod muškaraca

Primarni zatvor >

Najčešći tip primarnog zatvora je zatvor sa normalnim prolaznim vremenom, gde uprkos normalnoj brzini prolaska stolice kroz debelo crevo pacijenti osećaju zatvor. Taj tip zatvora se često isprepleće sa sindromom iritabilnog creva. Pacijenti najčešće navode da imaju ove neprijatne pojave:

  • nadimanje
  • bol ili nelagodu u stomaku
  • tvrdu stolicu
  • otežano pražnjenje creva

Drugi tip primarnog zatvora je zatvor sa sporim prolaznim vremenom, gde je (kao što i samo ime govori) brzina prolaska stolice usporena. Kod tih pacijenata se javlja disfunkcija motoričke aktivnosti debelog creva, što se najverovatnije javlja zbog nepravilnosti nervnog sistema u crevima. Za taj tip zatvora je posebno karakterističan znatno smanjen odgovor debelog creva na unos obroka ili buđenje ujutro.

Treći tip primarnog zatvora su poremećaji pražnjenja creva. Osobe koje imaju taj tip zatvora imaju poteškoće sa eliminacijom stolice iz rektuma. Najverovatniji uzrok je nedostatak koordinacije, odnosno disinergija mišića koji učestvuju u pražnjenju creva.

Sekundarni zatvor >

Sekundarni zatvor nastaje kao posledica bilo bolesti (endokrini i metabolički poremećaji kao što je smanjena funkcija štitne žlezde) bilo nastanka prepreke (karcinom debelog creva) bilo uzimanja određenih lekova (opijati, antihipertenzivi, antidepresivi, anabolički steroidi) ili se javlja kao posledica načina života (ishrana sa malo vlakana, nedovoljan unos tečnosti, neaktivan način života).

Kako sebi pomoći kod zatvora?

Samolečenje zatvora, koje medicinska struka navodi kao terapiju prvog izbora, možemo radi olakšanja, odnosno prevencije zatvora sprovoditi sami. Takvo samolečenje uključuje:

  • prilagođavanje ishrane
  • dovoljan unos tečnosti
  • fizičku aktivnost
  • upotrebu probiotika
Prilagođavanje ishrane >

Glavni sastojak naše ishrane koji utiče na stolicusu prehrambena vlakna. Osobama koje se suočavaju sa zatvorom savetuje se ishrana koja sadrži najmanje 25 do 30 grama prehrambenih vlakana dnevno. Prehrambena vlakna treba uvoditi polako i postepeno jer se time izbegavaju neželjena dejstva. Mnogi ljudi sa zatvorom, naročito oni koji istovremenoimaju sindrom iritabilnog creva prijavljuju neželjena dejstva usled povećanog unosa prehrambenih vlakana poput bolova u stomaku, nadutosti i grčeva, zbog toga se pri uvođenju ili povećanju količine prehrambenih vlakana savetuju opreznost i samoposmatranje kako naše telo reaguje na dodana vlakna.

Kao izvor prehrambenih vlakana u borbi protiv zatvora preporučuje se konzumacija pšeničnih mekinja, integralnih žitarica, hleba i testenine

Dovoljan unos tečnosti >

Nesumnjivo je da je dovoljna količina vode osnov našeg zdravlja i opšte dobrobiti organizma. Ako osećate zatvor, pobrinite se da svakodnevno popijete dovoljno vode jer zdrav i funkcionalan gastrointestinalni sistem takođe zahteva dovoljnu količinu vode. Evropska agencija za sigurnost hrane u svojim direktivama predlaže kao preporučenu dnevnu količinu vode najmanje 2 litra za muškarce i najmanje 1,6 litara za žene.

Kod osoba koje imaju zatvor i svakodnevno unose predloženu količinu vode nema dokaza koji potvrđuju da unos dodatne količine vode ublažava, odnosno eliminiše simptome zatvora

Fizička aktivnost >

Fizička aktivnost uopšte blagotvorno deluje na smanjenje učestalosti gastrointestinalnih simptoma povezanih sa zatvorom i dodatno pokazuje zaštitni (protektivni) efekat od pogoršanja tih simptoma. Povećavanje fizičke aktivnosti prepoznato je kao dobar intervencijski korak za rešavanje zatvora kod starijih osoba jer se one kreću samo u ograničenoj meri. Sa druge strane, dokazi koji bi za mlađu populaciju potvrdili pozitivan uticaj povećane fizičke aktivnosti na zatvor su prilično retki i nedosledni.

Ispitivanja pokazuju da probiotici smanjuju vreme zadržavanja hrane, odnosno njenih razgradnih produkata u crevima i pozitivno utiču na konsistenciju stolice, čime se poboljšava učestalost pražnjenja creva.

Probiotici

Ispitivanja pokazuju da probiotici smanjuju vreme zadržavanja hrane, odnosno njenih razgradnih produkata u crevima i pozitivno utiču na konsistenciju stolice, čime se poboljšava učestalost pražnjenja creva. Time probiotici  pokazuju blagotvorne efekte protiv mnogih simptoma zatvora.

Neki simptomi zatvora koje probiotici ublažavaju:

  • smanjuju nadimanje
  • znatno smanjuju učestalost osećaja nepotpunog pražnjenja creva
  • znatno smanjuju pojavu tvrde stolice

Sudeći prema ispitivanjima, dodatna prednost probiotika u odnosu na uobičajene lekove protiv zatvora jeste i činjenica da ne uzrokuju značajna neželjena dejstva.

Lekovi protiv zatvora

Ako samolečenje zatvora ne donese željene rezultate, svakako preporučujemo konsultacije sa lekarom i savetovanje o prelazu na terapiju lekovima ili drugo specijalističko lečenje.

Postupak lečenja zatvora  obično se odvija korak po korak:

  1. Najpre treba isključiti druge bolesti i sekundarne uzroke zatvora.
  2. Pacijentu se savetuje samolečenje uz prilagođavanje ishrane i načina života.
  3. Uvodi se lečenje osmotskim laksativima (polietilen glikol ili laktuloza), proizvodima za omekšavanje i formiranje stolice.
  4. Uvodi se prelaz sa osmotskih na stimulativne laksative, supozitorije i/ili klistir (bisakodil ili natrijum pikosulfat).
  5. U krajnjem slučaju za ublažavanje najtežeg zatvora koristi se operativni zahvat. Prepoznate fizičke blokade (tumori) u debelom crevu takođe se uklanjaju hirurški.

Izvori: 

  1. Black CJ, Ford AC. Chronic idiopathic constipation in adults: epidemiology, pathophysiology, diagnosis and clinical management. Med J Aust. 2018 Jul 16;209(2):86-91. doi: 10.5694/mja18.00241. PMID: 29996755.
  2. Forootan M, Bagheri N, Darvishi M. Chronic constipation: A review of literature. Medicine (Baltimore). 2018 May;97(20):e10631. doi: 10.1097/MD.0000000000010631. PMID: 29768326; PMCID: PMC5976340.
  3. Tack J, Müller-Lissner S, Stanghellini V, Boeckxstaens G, Kamm MA, Simren M, Galmiche JP, Fried M. Diagnosis and treatment of chronic constipation--a European perspective. Neurogastroenterol Motil. 2011 Aug;23(8):697-710. doi: 10.1111/j.1365-2982.2011.01709.x. Epub 2011 May 24. PMID: 21605282; PMCID: PMC3170709.
  4. Dimidi E, Christodoulides S, Fragkos KC, Scott SM, Whelan K. The effect of probiotics on functional constipation in adults: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. Am J Clin Nutr. 2014 Oct;100(4):1075-84. doi: 10.3945/ajcn.114.089151. Epub 2014 Aug 6. PMID: 25099542.

Odberite provereni kvalitet

back to top