Ishrana deteta kod virusnog proliva

Tena Niseteo, dipl. inž. preh. tehn.
Pojava proliva kod odojčadi i dece nije retkost, a uzrok mu može biti bakterijska ili, mnogo češće, virusna infekcija. Iako se proliv ponekad čini bezazlenim simptomom gastroenteritisa, u dečijoj dobi njegove posledice mogu biti ozbiljne.

Odojčad i deca imaju malu telesnu težinu pa učestalim prolivom veoma brzo gube tečnost iz tela, zbog čega postoji visoki rizik od teške dehidracije. Imajući na umu ovu činjenicu, neki roditelji svim silama pokušavaju zaustaviti proliv, međutim, to se nikako ne preporučuje.

Naime, proliv je prirodni odbrambeni mehanizam tela kojim se ono čisti od patogena, stoga mu treba dopustiti da odradi svoju ulogu u borbi protiv loših bakterija i virusa.

Najvažnija je rehidracija

Najbolji način sprečavanja dehidracije je pravilna rehidracija, odnosno unošenje tečnosti u telo. Kad je dete bolesno, roditelji žele da mu udovolje, pa često kao glavni oblik tečnosti deci daju voćne sokove i zaslađene čajeve, što uopšte nije dobar pristup. Naime, takvi napici sadrže mnogo šećera, fruktoze i saharoze, koji povećavaju količinu proliva i njegovo trajanje.

Upravo zato pravilan izbor rehidracione tečnosti uključuje, u prvom redu, rehidracione rastvore (ORS), supe od povrća i mesne supe, vodu ili napitak od isceđenog limuna, pola kašičice meda i malo soli (na vrh viljuške) koji se dodaju u oko 250 do 300 ml vode ili čaja.

Takva tečnost telu će vratiti izgubljene elektrolite (natrijum, kalijum, magnezijum, cink) i vodu te neće dodatno pospešiti razvoj proliva. 

U starija vremena, za osobu sa prolivom uvek se preporučivala lagana ishrana, odnosno ishrana koja je veoma često podrazumevala vodu, čaj, banane, pirinač, jabuke i dvopek, tzv. BRAT dijeta (bananas, rice, applesauce and toast). Međutim, danas medicina i klinička dijetetika preporučuju drugačiji pristup.

Naime, ako se u obzir uzme činjenica da bolesno dete prolivom, povišenom temperaturom, povraćanjem i drugim simptomima gubi energiju te da njegovo telo biva iscrpljeno, važno je pružiti mu odgovarajuću ishranu da sačuva snagu pa se zato preporučuje provođenje uobičajene detetove ishrane. Kod odojčadi je nastavak dojenja obavezan, a kod veće dece preporučuje se dvofazni prelaz na uobičajeni dečiji jelovnik.

Rehidratacija je najvažnija mera kod proliva!

Prvi dani proliva

Prva faza odnosi se na prva dva dana proliva, odnosno prva dva dana viroze. U tom periodu savetuje se nešto laganija ishrana koja uključuje supe, rehidracioni rastvor, kašicu od griza, banane, pirinač sa šargarepom kuvanom u supi, komadiće kuvanog krompira i piletine, kao i hleb.

Detetu se nude manji i češći obroci, približno na svaka dva sata, između kojih se detetu obavezno nudi rehidracioni rastvor. 

Druga faza podrazumeva obogaćivanje detetove ishrane lakše svarljivim namirnicama, a koje imaju visoku energetsku i nutritivnu vrednost,a to su: testenina, kukuruzni griz, razne žitarice, jaja, sir, kao i  manje količine maslaca i visokokvalitetnih biljnih ulja. Cilj je da dete jede uobičajenu ishranu, naravno pod uslovom da je regulisana i raznolika.

Nadoknađivanje hranljivih sastojaka

Pored tečnosti putem proliva gube se i mnoge hranljive materije te stoga uz uvažavanje raznolike i regulisane ishrane treba povećati i unos vitamina C, kalcijuma, natrijuma, kalijuma i cinka.

Budući da selektivan unos mikronutrijenata nije lako sprovesti, najbolji način nadoknade vitamina i minerala je potpuna suplementacija u vidu multivitaminskih preparata koji odgovaraju starosti deteta. Suplementaciju je najbolje započeti što pre, pa je najprikladnije davati je neposredno posle obroka.

Proliv kod deteta: važno je nadoknaditi vitamine

Nikako se ne sme zaboraviti da je čovekov gastrointestinalni sistem živ i da od njegovog zdravlja i unutrašnje ravnoteže mikroflore zavisi zdravlje čitavog organizma.

Proliv je odbrambeni mehanizam kojim se telo čisti od uzročnika infekcije, ali tokom tog procesa narušava se ravnoteža probiotskih kultura koje nastanjuju gastrointestinalni sistem, zbog čega moderna medicina, uz pravilnu rehidraciju i odgovarajuću ishranu, preporučuje obaveznu terapiju klinički ispitanim probiotskim kulturama.

U smernicama se preporučuju dokazano efikasni Lactobacillus rhamnosus GG i Saccharomyces boulardii. Uzimanjem tih „dobrih“ bakterija stvaraju se nepovoljni uslovi za rast i razvoj patogena, a rezultat je skraćeno trajanje proliva, bolja iskoristivost hranljivih materija i snažniji rad imunog sistema. 

Kod proliva se preporučuje uzimanje dokazano efikasnih probiotskih kultura koje smanjuju trajanje i intenzitet proliva.

 

Virusni proliv u dečijoj dobi gotovo je neizbežan, ali pametni pristup, koji u prvom redu podrazumeva odgovarajuću rehidraciju, pravilnu ishranu i vraćanje gastrointestinalnog sistema u ravnotežu probiotskim preparatima, ubrzaće ozdravljenje. 

Izberite preverjeno kakovost

back to top