Zašto je važna probiotska kultura i kada?

prof. dr. Irena Rogelj
Probiotska kultura mora imati posebne osobine da se u gastrointestinalnom sistemu može takmičiti sa bakterijama štetnim po zdravlje, pobrinuti za urednu probavu i pomoći u jačanju prirodne otpornosti.

Ko nas prati u gastrointestinalnom sistemu?

Ljudsko društvo postaje sve urbanije i naprednije. U razvijenim zemljama razvoj se manifestuje u kvalitetu života, višem životnom standardu i sve dužem životnom veku.

Međutim, u karakteristike savremenog načina života spadaju i neredovna ishrana i neregulisani obroci, konzumacija sterilnih/prokuvanih namirnica, stresne situacije i uzimanje lekova, što brzo izaziva oslabljenu otpornost organizma. Prvi cilj većine nabrojenih grešaka jesu naši verni saputnici i prijatelji, mikroorganizmi u gastrointestinalnom sistemu. Iako već dugo znamo da su korisni, ipak smo tek u zadnje vreme sasvim svesni da su za naš životno važni.

Ako želimo da odgovorimo na pitanje zašto su probiotici potrebni i kada, moramo ih najpre upoznati.

To nije lak zadatak jer ih ima deset puta više nego svih ćelija od kojih smo sastavljeni. Pored toga, mikroorganizmi žive u crevima u odlično organizovanoj zajednici i usko sarađuju međusobno i sa nama. Umesto nas i za nas obavljaju mnogo korisnih zadataka. Većinu hrane koju pojedemo pomažu nam da razgradimo da iz nje dobijemo potrebne hranljive sastojke, štite nas od štetnih materija i patogenih mikroorganizama, podstiču naše ćelije na obnovu i očuvanje čvrstog zida creva.

Crevna mikrobiota, kako nazivamo sve mikroorganizme u crevima, deluje na razvoj i rad imunog sistema, što je pored razgradnje hrane možda njen najvažniji zadatak. Iz nabrojenog je jasno da je »zdrava crevna mikrobiota« neophodna za naše dobro opšte stanje organizma, odnosno zdravlje.

Šta je crevna mikrobiota?

Crevna mikrobiota (mikroflora) je zajednica svih mikroorganizama u crevima. Naravno, odmah se postavlja pitanje šta je zdrava crevna mikrobiota? Naučnici je sve češće upoređuju sa ekološkom stabilnošću. Dakle, zdrava mikrobiota stabilna je i uspešno se odupire štetnim spoljašnjim faktorima, a pored toga prilagodljiva je i sposobna za brz povratak na osnovno stanje posle promene koju je izazvao stres. Njena sposobnost prilagođavanja je ograničena.

Ako su stresni faktori prejaki (npr. lečenje antibioticima), njena stabilnost može se poremetiti da sama više ne može brzo uspostaviti stabilno stanje. U svim takvim situacijama mogu pomoći probiotici. Probiotici dakle pomažu održavanju stabilnog stanja ili doprinose bržem prilagođavanju i vraćanju na normalno – zdravo stanje crevne mikrobiote.

Probiotici pomažu u očuvanju mikroflore ili kod njenog bržeg obnavljanja.

Šta je zadatak probiotskih bakterija?

Probiotske bakterije moraju imati posebne karakteristike da se u gastrointestinalnom sistemu mogu takmičiti sa bakterijama štetnim po zdravlje, razgraditi sastojke hrane, podsticati rad gastrointestinalnog sistema i pomoći u jačanju prirodne otpornosti.

Pogrešno je mišljenje da jedna probiotska bakterija ima sve nabrojene povoljne efekte jer se međusobno razlikuju. Mogli bismo reći da su neke završile školu preventive, a druge su sposobni terapeuti. Neke su uspešnije u borbi protiv štetnih bakterija, a druge u podsticanju rada gastrointestinalnog sistema i/ili u regulisanju imunog sistema.

Probiotikmože biti efikasan pomoćnik ili »terapeut« crevne mikrobiote samo ako je pažljivo izabran, proučen i testiran.

Izberite preverjeno kakovost

back to top