Bakterije koje uzrokuju infektivne prolive

Sa dolaskom proleća i dužih dana menja se i naš način provođenja slobodnog vremena. Duže smo u prirodi i češće jedemo napolju. Međutim, sezona piknika pored svega lepog donosi i neke rizike i opasnosti.

Meso koje pripremamo često je termički lošije obrađeno, hranu čuvamo izvan frižidera, a sve to omogućava razvoj bakterija koje uzrokuju infektivni proliv. Više od 90% akutnih proliva (tegobe traju manje od dve nedelje) ima infektivno poreklo, što znači da se možemo zaraziti bakterijama koje nas okružuju.

Tri najčešća bakterijska uzročnika proliva su salmonele, kampilobakteri i Escherichia coli.

Gde se skrivaju salmonele?

Za nastanak tegoba kod infekcija izazvanih salmonelama u telo treba uneti relativno veliki broj bakterija, a to znači da se salmonelama većinom inficiramo konzumacijom zaražene hrane. Živina izlučuje salmonele sa izmetom, stoga se salmonele često nalaze na ljusci jajeta. Salmonele isto tako mogu biti u belancetu i žumancetu.

Ocenjuje se da je salmonelama zaraženo čak 50–60% pilećeg mesa. Možemo se takođe zaraziti kada jedemo sirova jaja ili proizvode u kojima su sirova jaja (majonez, kreme, puding i sladoled) i termički nepravilno obrađeno pileće meso.

Salmonele se sa radnih površina na kojima smo obrađivali pileće meso mogu preneti na voće i povrće koje kasnije obrađujemo na njima. Salmonele se na voće i povrće takođe mogu preneti đubrivima zagađenim ljudskim ili životinjskim izmetom koji sadrži salmonele.

Salmonele mogu takođe preneti kućni ljubimci kao što su kornjače, iguane, glodari i ptice, a njima se inficiraju pre svega mala deca koja su sa ljubimcima u bliskom kontaktu. Infekcije salmonelama česte su i prilikom prodora kanalizacije u vodovodni sistem.

Kampilobakteri su drugi najčešći uzročnik infektivnih proliva.

Po epidemiološkim karakteristikama infekcije izazvane kampilobakterima prilično su slične salmonelozama i takođe spadaju u zoonoze, što znači da se isto tako mogu preneti preko životinja. U poslednjih nekoliko godina infekcije izazvane kampilobakterima su na drugom mestu po učestalosti bakterijskih uzročnika infektivnih proliva, odmah posle salmonela.

Infekcije salmonelama i kampilobakterima češće su u letnjim mesecima, kad im više temperature omogućavaju brže razmnožavanje.

Escherichia coli – veoma rasprostranjena bakterija

Sojevi Escherichie coli rasprostranjeni su širom sveta. Tom bakterijom najčešće se možemo zaraziti putem zaražene hrane i vode. Moguć je takođe direktan prenos sa zaražene osobe na zdravu. Važni prenosioci su muve i drugi insekti.

Kako postupati pri pojavi infektivnog proliva?

Akutni infektivni proliv po pravilu prolazi za 3 do 7 dana bez posebnog lečenja. Važno je pobrinuti se za dovoljan unos tečnosti kako ne bismo dehidrirali. Dehidracija je mnogo češća kod odojčadi i male dece, starijih osoba i onih koji imaju neke teže osnovne bolesti. Za vreme akutnog proliva savetujemo blagu izmenu režima ishrane.

Ne preporučuje se mleko, osim dojenja. Pacijenti moraju jesti hranu koja sadrži dovoljno kalorija, a sa druge strane ne ubrzava rad creva (peristaltiku) i nije teško svarljiva. Savetujemo da pacijenti jedu kuvane namirnice koje sadrže skrob (krompir, testenina) i žitarice (pirinač, pšenica, ovas). Primereni su i kuvano povrće, supe od povrća, banane, jogurti, krekeri i sl.

U opsežnom ispitivanju u kojem je proučavan uticaj probiotske kulture na tok akutnog proliva utvrđeno je da probiotska kultura znatno skraćuje trajanje prolivai smanjuje broj pražnjenja creva. Probiotska kultura dokazano je sigurna i nije bila povezana sa izrazitim neželjenim dejstvima.

Najbolja je preventiva

Proliv se može sprečiti pridržavanjem pravila za pripremu hrane. Važno je redovno i temeljno prati ruke i brinuti se o upotrebi čiste vode za piće.