Šta su zdrave mlečnokiselinske bakterije i zašto ih treba uzimati zajedno sa antibioticima?

Dobre mlečnokiselinske bakterije su živi mikroorganizmi koji mogu povoljno delovati na zdravlje pacijenta ako se uzimaju u odgovarajućoj količini. Uzimanje zdravih mlečnokiselinskih bakterija najčešće se preporučuje onda kada osoba ima tegobe sa varenjem, proliv ili iritabilno crevo.
[Translate to Srpski:] Antibiotiki in prebavne težave. Priporoča se jemanje probiotikov.

Bakterijske infekcije

Bakterije se nalaze svugde oko nas. Na našoj koži i u našim crevima ima ih više od milion različitih vrsta. Većina bakterija ne uzrokuje poteškoće i bolesti, već naprotiv, bakterije u našim crevima imaju važnu ulogu u očuvanja našeg zdravlja. S druge strane, one koje dovedu do infekcija je neophodno lečiti antibioticima.

Gastrointestinalne tegobe su često neželjeno dejstvo lečenja antibioticima. Antibiotici utiču na normalnu mikrobiotu tako što uništavaju i korisne bakterije pa je zato moguće da se u gastrointestinalnom sistemu razmnože štetni organizmi.

Upotrebom zdravih mlečnokiselinskih bakterija dopunjava se normalna crevna mikrobiota i tako sprečava preterano razmnožavanje štetnih bakterija. Najčešće neželjeno dejstvo antibiotika su gastrointestinalne tegobe poput proliva, nadimanja, mučnine i bolova u stomaku. Te tegobe se mogu pojaviti već na početku uzimanja antibiotika pa čak i do dva meseca posle završetka lečenja antibioticima. Proliv se pojavljuje kod 5–40% bolesnika koji uzimaju antibiotike.

Glavni faktori rizika od pojave proliva kod uzimanja antibiotika:

  • primena antibiotika širokog spektra, kao što su beta-laktamski antibiotici (sa klavulinskom kiselinom ili bez nje), cefalosporini, klindamicin,
  • deca mlađa od 6 godina i osobe starije od 65 godina,
  • osobe koje su već imale proliv tokom primene antibiotika,
  • kod produženog lečenja antibioticima,
  • kod hospitalizovanih pacijenata.

Proliv se pojavljuje kod 5–40% bolesnika koji uzimaju antibiotike.

Proliv usled primene antibiotika je najčešće i najispitivanije stanje koje definiše upotrebu zdravih mlečnokiselinskih bakterija. Smernice iz 2017. godine koje je izdalo Američko društvo za infektivne bolesti (Infectious Diseases Society of America) preporučuju zdrave mlečnokiselinske bakterije kao mogućnost za ublažavanje simptoma tog stanja. Klinička ispitivanja takođe ukazuju na to da je kod pacijenata koji zajedno sa antibioticima uzimaju i zdrave mlečnokiselinske bakterije znatno smanjen rizik od dijareje.

Probiotski soj Lactobacillus rhamnosus GG u kliničkim ispitivanjima dokazano je bio najbolji za sprečavanje proliva kojeg uzrokuju antibiotici. Istovremena primena zdravih mlečnokiselinskih bakterijakoje sadrže soj Lactobacillus rhamnosus GG i antibiotika smanjuje rizik od probavnih tegoba, proliv i kašastu stolicu za 65%. Preporučena dnevna doza je 109–209 jedinica CFU.

Probiotski soj Lactobacillus rhamnosus GG ima povoljan efekat i na povećanje otpornosti organizma. Uz upotrebu zdravih mlečnokiselinskih bakterija može se ubrzati oporavak nakon bakterijske infekcije, mogu se izbeći neprijatne gastrointestinalne tegobe i povećati efikasnost antibiotika.

Preporučuje se da uzimanje zdravih mlečnokiselinskih bakterija započnemo već pre lečenja antibioticima i da ih uzimamo i posle završetka lečenja. Pri tome treba uzeti u obzir da antibiotik može da utiče na funkcionisanje zdravih mlečnokiselinskih bakterija; zbog toga se preporučuje da ih uzimamo najmanje dva sata pre ili posle antibiotika.

Probiotički soj Lactobacillus rhamnosus GG pokazao se u kliničkim ispitivanjima kao najbolji za sprečavanje proliva izazvanog antibioticima.

Antibiotici ne leče virusne infekcije!

Većinu prehlada uzrokuju virusi, a tu antibiotici nemaju nikakav pozitivan efekat. Ako antibiotik ne upotrebljavamo pravilno, tj. ako ga upotrebljavamo za lečenje virusnih infekcija, ako je lečenje prekratko ili doza nepravilna, bakterije mogu da razviju otpornost na antibiotik i tako unište njegovo dejstvo. Zato kod sledeće infekcije postoji rizik od razvoja bakterijske otpornosti, a lečenje može da traje duže i bolest se može pojaviti u ozbiljnijem obliku.

Važno je da kod uzimanja antibiotika uvažavamo savete i preporuke svog izabranog lekara. Antibiotik uvek mora da propiše lekar nakon pregleda pacijenta. Antibiotik treba uzimati u skladu sa uputstvom za upotrebu jer inače neće delovati, odnosno čak će imati neželjena dejstva. Kad uzimamo antibiotik, važno je takođe da lečenje ne prekidamo prebrzo, čak i ako se već bolje osećamo.

Da biste sprečili gastrointestinalne tegobe, upotrebite klinički proverene zdrave mlečnokiselinske bakterije. Tako možete uspešno završiti lečenje i povećati mogućnosti potpunog oporavka.

 

back to top